Fizika i Hemija

недеља, 3. април 2011.

           Dobrodosli 
Објавио Marko i Julija у 14:38 Нема коментара:
Пошаљи ово имејломBlogThis!Дели на X-уДели на Facebook-уДели на Pinterest-у
Почетна
Пријавите се на: Постови (Atom)

Periodni sistem elemenata

http://www.svethemije.com/?q=node/42

Hemijski kalkulator

http://www.svethemije.com/?q=node/46

Nikola Tesla-Pronalasci

http://www.youtube.com/watch?v=8CUuq9fAdPw&feature=related

Nikola Tesla poslednje reci iz njegove karijere

http://www.youtube.com/watch?v=t0_gr_S0i2o

Poznati fizičari

http://sh.wikipedia.org/wiki/Poznati_fizi%C4%8Dari

Основни подаци о мени

Marko i Julija
Nova Pazova, Beograd, Serbia
Прикажи мој комплетан профил

ZANIMLJIVOSTI IZ HEMIJE

JESTE LI ČULI ZA NAJDUŽU HEMIJSKU REAKCIJU?

To bi morala da bude reakcija za dobijanje nekog organskog jedinjenja, jer su samo ona ponekad sastavljena iz džinovskih molekula za čije je laboratorijsko ili industrijsko dobijanje potrebno i mnogo vremena i dosta komplikovane aparature. Najveći među džinovima su molekuli bjelančevina, a od njih molekul - gigant je INSULIN, hormon koji upravlja razmjenom ugljenih hidrata u organizmu.
Za dobijanje insulina naučnicima je bilo potrebno 220 etapa u dobijanju.Tri godine na tome je radilo danoćno 10.000 ljudi !
A u živoj ćeliji (organizmu) insulin se sintetizuje za svega - tri sekunde !




Nauka u plakaru


zanimljivosti

Ako imate pakovanje svetlozelenih bombona lajfsejvers i ogledalo, sačekajte kada vas niko ne gleda i onda se uvucite u najbliži tamni garderobni plakar. Tu sačekajte pet minuta da vam se oči priviknu na tamu, zatim ubacite nekoliko bombona u usta i skrckajte ih. Pogledajte usta u ogledalu dok žvaćete bombone i videćete male bleske zelenkastoplave svetlosti. Zvuči neverovatno, ali taj blesak može da bude toliko jak da možda i neće biti potrebno da skroz zatvorite vrata, ali ako je zaista mračno, utisak je veličanstven.

Zapravo, dobićete skoro isti utisak ako lomite kocke šećera kleštima, ali ćete verovatno videti da je ta svetlost mnogo slabija i nešto drugačije boje, više plava, a manje zelena. Robert Bojl, jedan od najznačajnijih naučnika devetnaestog veka, pored toga što je veliki deo svoga vremena proveo vršeći oglede sa vazduhom i vakuumom (pokazao je da u vakuumu ništa ne gori i da u njemu ne mogu živeti životinje), takođe se zabavljao šećerom i primetio da ,,šećer koji se grebe brzim pokretima nožem proizvodi iskričavu svetlost''. Dakle, dok je otkriće te pojave svakako sad već staro (u stvari, Frensis Bekon ju je zapazio još pre Bojla), objašnjenje te neočekivane svetlosti moralo je sačekati hemiju dvadesetog veka.

Šećer je obično u kristalnom obliku. Savršeni kristal je uglavnom prazan prostor-skeletna trodimenzionalna struktura atoma, od stotina do milijardi njih, čvrsto vezanih jedni za druge. Sve dok se kristal ne zagreje tolikoda atomu počnu jako da vibriraju i odvajaju se jedan od drugog i sve dok nema molekula vode da nagriza spoljne ivice i počne da razara tu strukturu, atomi u kristalu ostaju čvrsto vezani jedni za druge.

Ali dovedite kristale šećera u dodir sa dva zadnja zuba i nastaje haos. Susedni atomi se razdvajaju, stvarajući pukotine u kristalu, a kako se pukotine šire, ostrvca negativnog i pozitivnog električnog naelektrisanja ostaju izolovana na razdvojenim delovima kristala. Kada rastojanje između njih postane nepodnošljivo (u hemijskom smislu, naravno) elektroni skaču preko pukotine kako bi neutralizovali pozitivno naelektrisanje na drugoj strani. Dok elektroni lete kroz vazduh, sudaraju se sa molekulima azota, najčešćim gasom u vazduhu. Svaki molekul azota upija energiju elektrona i odmah je otpušta u vidu plave svetlosti, proizvodeći mikroskopsku sliku munje. Lako je pokazati u laboratoriji da azot izbacuje novoprimljenu energiju u vidu plave svetlosti-ako pak ubacite šećer u vakuum (Robert Bojl bi bio zadovoljan), gde azot nije prisutan, neće se pojaviti svetlo.

Nešto od tog svetla, koje se proizvodi od šećera u bomboni, možemo videti, ali veći deo njega je u ultraljubičastom delu spektra, što znači da mada možete malo da pocrnite stojeći ispred nekoga ko žvaće tonu šećera, nećete videti mnogo svetla koje se oslobađa. Opet smo kod onih zelenih bombona sa početka-ulje iz zelenih bombona dobro upija ultraljubičastu svetlost i kada se zasiti viškom energije koju pruža to svetlo, ono ponovo ispušta vidljivu zelenkastoplavu svetlost. Prema tome, kada su šećer i zelena boja zajedno, količina svetla koju možete videti je mnogo veća i to je drugačija boja nego ona od samog šećera.



Moldan

Molday
Mole Day je nezvanični praznik među hemičarima u Severnoj Americi i slavi se 23. oktobra između 6:02 ujutro i 6:02 uveče. Naravno datum i vreme su izvedeni iz slavnog Avogadrovog broja 6,02 x 1023. Više o ovom neobičnom prazniku možete pročitati na Wikipediji >>


Ugljen monoksid - tihi ubica

Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom, a nekoliko hiljada se hospitalizuje. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva, drveta, ulja, parafina. To je ugljen monoksid.

Stvaranje

Kada ugljovodonična goriva sagorevaju, uz dovoljno vazduha, nastaju ugljen dioksid i voda.

CH4 + 2O2 -> CO2 + 2H2O

Međutim, ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen, umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid.

2CH4 + 3O2 -> 2CO + 4H2O

U takvim reakcijama se, ipak, stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid).

Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje, mirisa i ukusa. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan -ničim ne odaje svoje prisustvo. Stvara se u motorima automobila, u neispravnim šproteima na gas (ili drva), grejačima, požarima, ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora.

Uticaji na zdravlje

Po zakonu, koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm), iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokujudisorijentaciju, nesvesticu, pa čak i smrt. Neke grupe ljudi (sa anemijom, trudnice, stari ljudi, deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja.

Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?

Kada dišemo, kiseonik ulazi u pluća. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin, metaloprotein, koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hem grupe. Gvožđe je u +2 oksidacionom stanju, dakle može biti i dalje oksidovano do +3. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. To mojemo predstaviti i simbolički:

Hb + 4O2 Hb(O2)4

Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži gvožđe u +3 stanju jeste oksihemoglobin. On je izrazito crvene boje. Putujući po telu, on drugim ćelijama predaje kiseonik. To se vrši pomoću još nekoliko proteina, sličnih hemoglobinu (imaju hem grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije.

hemoglobin

hem

Kiseonik se vezuje u plućima, a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan.

Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle, čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo, mnogo veća, za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. On stvara karboksihemoglobin. Taj proces se može simbolički prikazati:

Hb + CO -> HbCO

Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin, kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. No, CO vezivanjem čini mnogo gore - menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik, ali se on ne može otpustiti u ćelije. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika.

Problem je još veći kod nerođenih beba, čiji hemoglobin još lakše vezuje CO, te doze koje nisu otrovne za mejku mogu biti opasne.

Lečenje

Da bi se otrovana osoba oporavila, potrebno da se proces okrene, odnosno ako se karboksihemoglobin raspadne. To se može desiti za oko 5-6h posle prestanka udisanja CO. U mnogim slučajevima, dakle, pomaže i svež vazduh, međutim ponekad je potrebno i bolničko lečenje (pacijentu se daje čist kiseonikšto pomaže da se veze lakše raskidnu).


Hemija boja godišnjih doba

javorNeke boje često dovodimo u vezu sa godišnjim dobima. A otkuda baš te boje? O tome retko ko od nas razmišlja. Mi hemičari, naravno znamo odgovor i na ta pitanja. Boje u biljnom svetu koje nas asociraju na različite periode u godini, potiču od pigmenata. Najuočljiviji su pigmenti u listovima i plodovima, a boje koje na listovima najčešće viđamo su zelena, žuta i crvena.

Zeleni pigment potiče od hlorofila

hlorofil_c

Hlorofil se nalazi u hloroplastima. Zelene je boje jer apsorbuje crveni i plavi deo spektra sunčeve svetlosti i uz pomoć te energije u procesu fotosinteze stvara kiseonik i ugljene-hidrate od vode i ugljen-dioksida. Hlorofil se pod uticajem sunčeve svetlosti i razlaže, pa biljka tokom proleća i leta mora stalno da nadoknađuje hlorofil da bi mogla da raste i razvija se.

Žuti pigment potiče od beta-karotena

beta karoten

Beta-karoten je žuti pigment. Apsorbuje plavi i zeleni deo spektra sunčeve svetlosti. U listu se beta-karoten nalazi pored hlorofila i s obzirom na to da je stabilniji od hlorofila ostaje u listu i kada u jesen hlorofil nestane.

Crveni pigment potiče od antocijanina

antocijanini

Antocijanini su grupa jedinjenja čije molekule možemo izvesti iz strukture prikazane na slici iznad. Najčešće su plave ili crvene boje. Boja antocijanina zavisi od pH vrednosti, tako da su u kiselijoj sredini antocijanini crveni, a u manje kiseloj sredini boja se menja od ljubičaste do plave. Za stvaranje antocijanina u plodovima nekih biljaka (jabuke na primer) potrebna je visoka koncentracija ugljenih-hidrata i intenzivno prisustvo sunčeve svetlosti. Zbog toga je jabuka često sa jedne strane (one izložene suncu) crvena, dok sa druge nije.


Jeste li čuli za...

Jelen

So jelenjih rogova je stari naziv za amonijum-bikarbonat (NH4HCO3). To je vrlo nestabilna supstanca. Lako otpušta ugljenik(IV)oksid:

NH4HCO3 --------> NH3 + H2O + CO2

Nekada se mnogo koristio umesto sode bikarbone. Danas se koristi samo kod nekih tradicionalnih kolača.U Kini se koristi i kao đubrivo.

Čudno ime ove soli (koje se pojavljuje u sličnom značenju u mnogo evropskih jezika) povezano je sa dugom tradicijom korišćenja amonijum-bikarbonata (spominje se i u bibliji). Jeleni su nekad bili ključni za dobar kolač!

Za pisanje po staklu se koristi fluorovodonik. Bezbojna, lakoisparljiva tečnost reaguje sa hemijski vrlo inertnim staklom (smeša oksida među kojima ima dosta SiO2 i Na2O) oslobađajući gasoviti SiF4 i ostavljajući crne šare. Znak na staklu napisan ovom tehnikom je trajan.

Zbog ovih se osobina, međutim, HF ne može čuvati u staklenim posudama. Čuva se u čeličnom, olovnom ili parafinskom posuđu.

Fluorovodonik se takođe koristi i u industriji čipova, opet zbog veoma izražene osobine da reaguje sa SiO2(jedan od slojeva čipa).

Aktivni ugalj ili čist ugljeni prah ima osobinu da oduzima boje i mirise supstancama. Crveno vino prokuvano s njim izgubi miris i postane belo!

Spada u sintetičke ugljeve (dobijaju se zagrevanjem raznih organskih supstanci). Uzrok njegovim adsoprpcionim osobinama je šupljikavost, velika unutrašnja površina.

Najmanja moguća količina jedne hemijske supstance-jedan atom sintetisan je pre 25 godina u Dramšatatu! To je bio atom majntermijuma (Z=109). Dobijen je nuklearnom reakcijom jona gvožđa i mete od bizmuta:

Majntermijum 1982

Posle 5ms atom Mt se raspao alfa-raspadom u borijum-262 i tako je detektovan.

Alkalide! Alkalidi su kompleksi kod kojih su alkalni metali u -1 oksidacionom stanju (posotje anjoni lakalnih metala, kao natridni, Na-!). Ovi kompleksi nazivaju se kripatati. Otkriveni su 1974.

Kriptat

"Aqua regia" ili "carska voda" je smeša azotne i hlorovodonične kiseline. U ovoj smeši, poznatoj još alhemičarima rastvara se zlato (postojano i pri zagrevanju, dejstvu jakih kiselina)! Pri rastvaranju se stvara kompleks zlata.

rastvaranje zlata u zlatotopki


O šibicama...

Vatra je jedan od izuma koji su najviše doprineli razvoju civilizacije. Ali zapaliti vatru nije oduvek bilo tako prosto. Veliku revoluciju donela je godina 1845. i stavljanje u promet prvih šibica.

Njihove glave su sadržale beli fosfor (P4) pomešan sa lepkom i oksidativnim sredstvima (sredstva koja pomažu oksidaciju). Zbog upotrebe belog fosfora ove šibice bile su otrovne i lako zapaljive te su zabranjene međunarodnom konvencijom iz 1906.

Glave "savremenih" (sigurnih) šibica, uprkos raširenom verovanju, ne sadrže fosfor. Pri njihovoj proizvodnji drvce se prvo uranja u parafin (alkani sa velikim brojem C-atoma, C25H52), a zatim u smešu kalijum-hlorata (KClO3) i nešto antimon-sulfida (Sb2S3). Za dodatnu sigurnost (da se drvce posle upotrebe ne bi ponovo zapalilo) drvce se natapa amonijum-fosfatom ( (NH4)3PO4) i natrijum-sulfatom (Na2SO4).

Na levoj i desnoj strani kutijice nalaze se slojevi za trenje u kojima ima malo crvenog fosfora (Pn) i staklenog praha (približno Na2O.CaO.6SiO2). Trenjem glave o stranicu kutijice otkida se i nešto fosfora, koji se pali pod uticajem KClO3, a vatra se dalje prenosi na drvce.


Netolerancija prema laktozi

netolerancija

Ako kojim slučajem dobro poznajete istočnjačku kuhinju primetili ste da se i pored vrlo širokog spektra upotrebljavanih namirnica (setimo se samo Indijane Džonsa) mleko vrlo retko spominje u kulinarskim receptima. Zašto? Dečiji organizam normalno luči enzim laktazu koji razlaže laktozu - disaharid koji je sastavni deo mleka na dva monosaharida iz kojih je laktoza sastavljena: glukozu i galaktozu.Ova dva monosaharida dalje prelaze krvotok i učestvuju u reakcijama metabolizma svaki na svoj način.

Organizami mnogih odraslih ljudi,međutim, naročito orijentalne rase ne luče dovoljno laktaze, pa shodno tome laktoza iz mleka koje unesu u organizam ostaje u digestivnom traktu gde podleže fermentaciji pod uticajem bakterija. Tom prilikom oslobađaju se gasovi poput ugljen-dioksida i organske kiseline koje deluju iritirajuće na organizam. Ovo sve ima za posledicu jedno veoma bolno i neprijatno iskustvno kroz koje često prolaze ljudi sa manjkom enzima laktaze (beta-D-galaktozidaze) ako popiju čašu mleka. Danas postoji mleko u kojem je laktoza već hidrolizovana enzimski tako da ga bez ikakvih problema mogu piti i ljudi kojima nedostaje laktaza.


Aromatični džinovi - grafeni

grafenGrafeni su veliki policiklični aromatični ugljovodonici. Ime su dobili na osnovu toga što donekle podsećaju na grafit. Iako su sintetisani tek u novije vreme već imaju brojne primene, uglavnom kako materijali za specijalne namene u elektronici. Veliku zaslugu za rešavanje problema vezanih za sintezu velikih policikličnih aromatičnih ugljovodonika ima nemački hemičar Klaus Milen (Klaus Müllen). On je otkrio hemijsku reakciju za dobijanje tačno određenih izomera grafena i metod za prevođenje ovih jedinjenja u lako rastvorljivi oblik.
Supstituisani grafeni poznati i "rastvorljivi grafit" ili "tečni grafit" koriste se u raznim modernim uređajima visoke tehnologije. Uglavnom na mestima gde svetlost i elektricitet međusobno reaguju, kao što su fotoćelije, svetlosni senzori, fotodiode i slično.

zanimljivosti iz fizike

KADA JE ČOVJEK PRVI PUT UPOTRIJEBIO ELEKTRICITET? KAKO JE NASTAO ARHIMEDOV ZAKON? ZAŠTO LED PLIVA U VODI? KOLIKO JE TEŠKA LEGENDARNA KEOPSOVA PIRAMIDA?


Kada je čovjek prvi put upotrijebio elektricitet?


Danas gotovo ne možemo ni zamisliti život bez električne struje. Međutim, ljudi su počeli da koriste elektricitet tek od 1800. godine. Te godine je, naime, Aleksandro Volta pronašao prvu bateriju i tako podario svijetu prvi stalni i pouzdani izvor električne struje. Ubrzo je otkriveno da se struja može upotrijebiti za stvaranje toplote,svjetlosti itd. Voltino otkriće predstavljalo je veliki korak naprijed. Ono je omogućilo korišćenje mnogih tehničkih novina koje nijesu bile primjenljive sa do tada poznatim napravama za proizvodnju elektriciteta.

Kako je nastao Arhimedov zakon?


 Arhimed je bio matematicar i pronalazač koji je živio u antičkoj grčkoj koloniji Sirakuzi, na ostrvu Siciliji. Kralj Sirakuze Hijeron zatražio je jednog dana od Arhimeda da mu kaže da li u zlatnoj, kraljevskoj kruni ima i srebra. Arhimed se dugo mučio oko ovog problema. Jednog dana, ušavsi u kadu da se okupa, primijetio je kako se nivo vode podigao.Odmah je istrčao iz kupatila i pojurio ulicama Sirakuze, vičući ,,EUREKA,,(što znači,,našao sam,,). Arhimed je riješio Hijeronov problem. Prvo je izmjerio koliko je kruna teška. Onda je pronašao grumen zlata i grumen srebra koji su težili pojedinačno kao kraljevska kruna. Zatim je spustio krunu u sud sa vodom i izmjerio koliko se nivo vode izdigao. To je isto učinio sa grumenom zlata. Da je kruna bila od čistog zlata, voda bi se podigla do iste visine. Međutim, postojala je razlika, pa je Arhimed izmerivši i grumen srebra, mogao da utvrdi kolika je tačna srazmjera ova dva metala. Arhimedov zakon ili zakon specifične težine kaže da svaki predmet potopljen u tečnost biva potisnut naviše silom koja je jednaka težini istisnute tečnosti.


Zašto led pliva u vodi?


 Led je čvrst, a voda je tečna. Kada je temperatura dovoljno niska, voda se pretvara u led. Prilikom smrzavanja voda se znatno širi. Od 10 l vode dobija se 11 l čvrstog leda. Predmeti plivaju ili tonu po zakonu koji je prvi otkrio Arhimed, grčki matematičar iz III veka pre nove ere. Ovaj zakon, poznat kao,,Arhimedov zakon", kaže da svako telo potopljeno u tečnost gubi od svoje težine onoliko koliko iznosi težina njime istisnute tečnosti. Zato se otprilike 9/10 ledenog brijega nalazi pod vodom, zato je ustvari veći nego što nam izgleda kad ga vidimo. Pod pritiskom led se može otopiti iako je temperatura blizu tačke mržnjenja, ali se brzo ponovo smrzava kada ga oslobodimo pritiska. Kada na primjer pravite snežne grudve, u vašoj se ruci, pod pritiskom, otope neke pahuljice, ali se ponovo smrzavaju i stvaraju tvrde grudve kada ih više ne stiskate.

Koliko je teška legendarna Keopsova piramida?


Najveća egipatska piramida, grobnica Keopsa, sastoji se od 2 300 000 isklesanog krečnjačkog kamenja težine oko 2,5 tona svaki.Ukupna težina piramide je 5 750 000 tona, a visina je 146 metara. Pretpostavljaju da ju je gradilo 20 godina 100 000 robova. U stvari, od kamenja grobnice Keopsa mogao bi se izgraditi savremeni grad od 120 hiljada stanovnika.


Zašto bura, koja ruši živo drveće ljeti, ne može da sruši suvo drvo pored njega?


 To se dešava zato što živo drvo ima lišće i njegova je površina veća, a suvo drvo uglavnom nema lišća i njegova je površina manja. Zato na suvo drvo vjetar djeluje manjom silom.
Тема Спектакуларно. Омогућава Blogger.